Ako se okrenemo oko sebe i bacimo pogled na mehanizme kojima priroda resava apsolutno sve detalje, primeticemo efikasnost bez premca. Toliku, da cak zapravo ni ne primecujemo da se ista desava…. i tako milenijumima… lisce opada, nestane… zivi svet p rezivi jake zime, tropska i vrela leta… velike kise, duboke snegove… nigde nista ne ne dostaje… ni na Severnom polu ni u Sahari…
Kako je moguce? Jednostavno, sve sto zivi i u takvim strasnim uslovima se prilagodilo tim okolnostima i ni ne pokusava da nacin prezivljavanja na polovima nase planete primeni na njenom ekvatoru.. i dobro mu je..
Ova na izgled povrsna prica je zapravo osnova i temelj onoga sto je pre desetak godina prezentova Prof. Ginter Pauli kao izvestaj Rimskom klubu ekonomista, odgovarajuci na izazov kako poboljosati globalnu ekonomiju. Taj izvestaj je preprastao u trend koji nazivamo Plava ekonomija .
Zasto plava, zato sto je nasa planeta takve boje pogledana sa visine… i zato sto upravo pokusava da na nacin kojim nasa planeta organizuje svoju ekonomiku i odrzivost , organizuje i razvoj biznisa .. narozito malog.
Plava ekonomija smatra da odrzivi biznis moze biti zaista takav samo ukoliko se prilagodi lokalnim prilikama, razvija se na osnovu loklanih resursa, bez unistavnja vec u saradnji sa prirodnim okruzenjem. Ono sto njoj daje komparativnu prednost ili dodatni kvalitet u odnosu na zelenu ekonomiju , koja je daleko cesce do skoro pominjana , je upravo briga o malom lokalnom potrosacu i proizvodjacu koji zahvaljujuci nacinu i funkcionisanju u skladu sa svojim navikama i specificnostima, postaje srecniji i zadovoljniji stanovnik nase planete. I naravno, obezbedjuje sebi i okolini sasvim kavlitetan prihod koji mu omogucava udobnost… ali onakvu kakvu on bira a ne onu koja mu se namece…
Plava ekonomija ne namece pravila, ona se uklapa u ono sto je prirodni i sastavni deo date sredine. Ona ne insistira, na primer na proizvodnju biorazgradivog deterdzenta jer za radi takve tehnologije i nabavljanja sirovine za nju , ogromne povrsine tropske sume se devastira. Plava ekonomija insitira da ne mozemo rastegnuti planetu i dodatno iscrpljivati prirodne resurse, vec da moramo proveriti sta micinimo da bi te resurse osnazili na dobrobit citavog covecanstva.
Mozda su modeli cirkularne ekonomije blizi i lakse dostupni sirem krugu zainteresovanih , pa radi potpunog priblizavanja ideje Plave ekonomije mozemo reci da se ona bazira na principima cirkularne ekonomije uz dodatnu brigu, kako o okolini tako i samim ljudima koji posredno ili neposredno ucestvuju u organzaciji ove vrste biznisa.
Plava ekonomija nije altrusiticki poduhvat grupe entizujasta. Plava ekonomija danas ima tacke oslonca u stotinama i hiljadama malih, srednjih i velikih preduzetnika sirom planete koji svoj biznis baziraju na modelu odrzivosti koji je analogan funkcionisanju prirodnih pravila i logike prirode.. Jedna od takvih tacaka je i EKOFUNGI malo preduzece u Beogradu, koje je oslonac za implementaciju modela razvoja koji promovise i CSU Sabac i koji je vec usao u tok zivota zahvaljujuci SEED programu. Ono je na osnovu visedecenijskog iskustva u realizaciji projekata sirom sveta sa zajednickom idejom da zapravo otpad ne postoji vec da je sve ono sto je nus proizvod jednog ciklusa dragocena sirovina za neki naredni, izgradilo i realizovalo svoju biznis ideju. EKOFUNGI se bavi proizvodnjm pecuraka. Pecurke, tj gljive su u prirodi zaduzeni za waste mannagement , jer devastiraju i razgradjuju sav otpad iz prirode. Potpuno u skladu sa takvom ulogom u zivom svetu, razvili smo tehnologoju koja rezultira organskim proizvodom , retkim u Evropi i jedinstvenim u regionu.